Poznati kompozitor, tekstopisac i producent Darko De Žan u intervjuu za naš portal pričao je o uspehu pesme ”Zašto me tražiš”, kao i o saradnji sa Draganom Mirković i Harisom Džinovićem, ali i mnogim drugim pevačima i pevačicama, kao i o svojoj dugogodišnjoj uspešnoj karijeri.
Da li ste očekivali da će pesma ”Zašto me tražiš” postići ovoliki uspeh?
– Vreme je jedini pokazatelj vrednosti nečega sto radite, i kada vam se desi ovakva pesma imate dupli razlog za sreću, što je pesma slušana i drugi za mene kao kompozitora i tekstopisca bitniji, što ste bili u pravu. Na svu sreću pa sam za saradnika imao ženu koja je protkana najtananijom notom i koju nije trebalo ubeđivati u ovom muzičkom konglomeratu, da li treba ostati veran nečemu što traje već pola veka, a to je kvalitetna pesma. Prava pesma ne mora imati ni boju ni miris ali mora imati ukus. Ja jesam prijatno iznenađen progresijom slušanja pesme, pogotovo poslednjih par meseci, ali ni Dragana ni ja nismo zatečeni jer smo znali i znamo kakvu pesmu imamo. Pesma koja se sluša i posle 3 godine moze poneti epitet hita, mi taj staž još nemamo, ali smo na pravom putu !
Šta je bila inspiracija za tekst pesme ”Zašto me tražiš”, kako je ona nastala?
– Što se tiče inspiracije, bar kada sam ja u pitanju, meni je jedina inspiracija pevač! Kada imate preko puta ženu sa najkristalnijim glasom na našoj estradi, koja kada zapeva na “suvo” shvatite da instumenti nisu potrebni, samo publika, to se zove inspiracija, to se zove smisao …. Jer ona jednostavno traži zahtevnu i rasponsku pesmu, gde taj glas dobija na vrednosti tamo gde drugi počinju da devalviraju, ukratko ako Gagi date “pesmičicu” to vam je isto kao da vozite Ferari po ulici gde dozvoljeno 50 km/h. Ako primetite mi smo i aranžman sveli na onu notu iz 80-tih godina, gde dajete smisao tekstu, smisao interpretaciji i verujem jedina pesma kod nas koja nema prateće vokale jer smo Dragana i ja pitali se, šta ce nam, a to je dokaz verovanja da za lepu pesmu ne trebaju namunjeni aranžmani, 35 back vokala itd. Mnogi tako kompenzuju, pa na moderne aranžmane od – 8 RMS otpevaju “nešto”, čitaj ništa i imamo takvu poražavajuću statistiku da od, hipotetički, 5000 pesama koje se snime ove godine u prvoj polovini, već u dugoj polovini se 4500 uopšte ne sluša, to je realnost.
Nedavno se pojavio novi album Harisa Džinovića, na kome se nalazi i Vaša pesma ”Kora hljeba”, da li ste zadovoljni prvim reakcijama na nju i kako je uopšte došlo do saradnje? Da li je istina da ste tu pesmu ste prvo ponudili Dragani Mirković i zašto je ona odbila?
– Da, Hari je uradio jedan predivan CD sa mnogo predivnih tekstova i tu mu zaista čestitam, jer on ispod određene lestvice ne ide. Jedna od pesama sa albuma je i moja, pod nazivom ”Kora hljeba”, i jeste istina da sam je radio za Draganu. Kada je ona odbila jedino koga sam tu video je sjajni Haris, iako su mi mnogi predlagali druge pevače. On je pesmu čuo samo jednom, ali bukvalno jednom, i rekao je ovo je kupljeno, on je stvarno pevač koji u svakom momentu zna sta hoće. Prošlo je od tada 3 godine i evo nedavno je izašla. E sad koliko bi uspeha ona imala kod Dragane to ne znam, ali mi je iskreno žao sto nismo bar demo verziju napravili, ali siguran sam da bi mnogi rekli da nije trebala odbiti, ali naravno moram poštovati svačija mišljenja, jer ja sebe ne doživljavam nepogrešivim.
Osim već pomenutih Dragane i Harisa, sarađivali ste sa još mnogim popularnim pevačima, kao što su Šako Polumenta, Jadranka Barjaktarović, Jovana Tipšin, Nataša Đorđević, Crni… , sa kim je bilo najlakše sarađivati, a ko se pokazao kao najzahtevniji saradnik i šta mislite o njima privatno?
– Da, na estradi sam do sad sarađivao sa preko 50-ak pevača i objavljenih oko 150 pesama, i ne bih nikog izdvajao posebno ali suština je jedna, kao i u životu, ljudi su ovakvi i onakvi. Nikome ne treba zameriti za bilo šta, jer i dobar i loš gest nekog pevača nije izraz i suština tog čoveka, već određenog trenutka, raspoloženja. U svojim intervjuima ja se uvek baziram na poslovni profil i mislim da je to i profesionalno i ljudski najpostenije! Privatna strana, pikanterije i sve ono što je kontrast poslu kojem sam maksimalno posvećen, mislim da nisu ni približno važni, jer ja možda nemam ljudske reference da iznosim bilo kakvu vrstu ocena za bilo koga kao ličnost, dok u poslovnom imam bar malo kredita. Zahtevnost svakog pevača je, podrazumeva se, maksimalna, ali se razlikuje samo u jednom da li tačno zna šta hoće?! Ali mislim da srž problema i leži u svemu tome što se zove pomešana uloga i takozvano treće lice. Pevači uvek znaju šta im leži, svaka pevačica hoce da bude Dragana i Ceca, svaki pevač hoće da bude Šaban … Pa još izjavljuju da je kriza autora, ja se sa tim uopšte ne slažem, jer sam siguran da ima dosta kvalitetnih kompozitora i tekstopisaca koji mogu napraviti predivne pesme, ali im se treba dati šansa i verovati u njih, ali ne oni svaku pesmu vole da prekomponuju, da dodaju neku svoju idiotsku rimu, da aranžiraju, smejurija! Ako neki pevač kod jednog kompozitora ima 5 promašaja, zaista nemam odgovor zašto i 6 put ide tamo. Drugo, imate pevače koji su nekada napravili nešto i poslednjih 10 godina biraju pesme i uvek pogreše i onda taj ili ta spremni su za neku pesmu da kažu, kako je to već popularno, “Ja ne vidim sebe u ovoj pesmi”. A njih ni arheololozi ne mogu da pronađu. Sindrom treće lice je uvek neki glas razuma u vidu jedne ili više osoba koji uvek sve znaju tipa švaler, švalerka, momak , devojka, tetak, tetka …. i naravno Džej (smeh) .
Kada ste otkrili da je muzika ono čime želite da se bavite?
– Kao dete sam voleo da pevam i bio sam prilično dobar u tome, ali moj brat je bio mnogo bolji od mene. Na svu sreću i tada sam imao sluh da znam gde mi je mesto i nisam toliko grizao za tim, ali ipak moja najveća ljubav bio je fudbal gde sam bio mnogo uspešniji, gde sam bio i član Kadetske reprezentacije Crne Gore. Nažalost zbog povrede leđa mlad sam morao da odustanem. I onda sam se vratio ponovo pevanju gde sam proveo skoro 20 godina. Za sve to vreme pevanja, pošto sam kao klinac voleo da pišem, imao sam želju da sebi napišem nešto i tako je počelo sa tekstovima i onda iz radoznalosti sa komponovanjem i onda je od 2006 počelo kao hobi da bi 2010. godine to postalo profesionalno. Ostalo se sve manje više zna .
Kakvi su planovi u narednom periodu, za koga ćete raditi nove pesme?
– Što se tiče planova, pri kraju sam sa dve pesme koje zelim da Dragana otpeva. Uskoro će ih čuti iako znam da nije ni planirala, ali sam siguran da bar jednu neće moći odbiti. Tu će malo pomoći i Toni jer obično on i ja krenemo u ofanzivu. Tu je i moja draga Tina Ivanović kojoj sam obećao dobru pesmu i to moram ispoštovati. Ima gotovih 30-ak pesama, tako da ima za svakog po nešto, dešavaće se nešto nigde ne žurimo!
