Vesna Zmijanac u svojoj autobiografskoj knjizi osvrnula se i na odnos sa majkom Kovinom, kao i na njenu smrt.
– ”Tom sahranom završio se zauvek naš tridesetšestogodišnji nesporazum, naša nikad pravilno shvaćena i iskorišćena ljubav, naše iskidano i mnogo čime narušeno zajedništvo, naša žarka, a nikad ispunjena i zadovoljena potreba da ona ima ćerku, a ja majku, govori, bez ikakve srdžbe, osećaja lične povređenosti, lišena bilo kakvih negativnih emocija” – napisala je najveća zvezda jugoslovenske i srpske muzičke scene, Vesna Zmijanac.
O odnosu sa majkom, Vesna dalje napominje kako se završilo, bar što se ovog zemnog života tiče, uporno nepristajanje na različitosti između njih dve, sva uzajamna optuživanja za to koja je od njih dve, za šta i koliko kriva – kada već bolju reč od krivnje nisu umele da nađu za ono što ih je razdvajalo.
Zmijančeva ističe kako bi sada bila ponosna, da je kojom srećom njena majka živa, pa da može da joj pokaže stranice autobiografske knjige koju je, kako kaže s mukom, iz dana u dan, tri godine sklapala, kopajući po svojim dnevnicima i beleškama, po sebi i sećanjima. Listajući stranice autobiografije podsećamo da je krajem avgusta 1966. godine tada sasvim maloj Vesni majka saopštila da će čim bude pošla u školu, na žalost njena majka morati da ode na rad u inostranstvo, odnosno u Beč, koji se devojčici činio predalekim.
Razlozi za majčin odlazak nisu joj tada bili razumljivi, iako su bili siromašni. Vesna je dete razvedenih roditelja. Njen otac Dušan uredno je slao novac za izdržavanje, pošteno kaže Vesna i dodaje da joj je to bilo sasvim dovoljno. To što je ona tada želela nije bio novac, ili nekakav bolji, komforniji, sigurniji život, već očajnička potreba za majkom, za njenom blizinom, za njenom ljubavlju. – ”Ono što sigurno znam jeste da sam ja tada u mojoj predstavi o njoj izgubila majku, a ona u meni ćerku. Sve ono što se kasnije događalo tu napuklinu nije moglo da sastavi, ma koliko da smo se i ona i ja trudile” – emotivno govori Vesna.
Jedna slika sa fotosesna za album ''Svatovi''
Publié par Vesna Zmijanac sur mercredi 31 Janvier 2018
Kada je u jednoj kafani u predgrađu Kruševca više šale radi predložila da preuzme mikrofon sa nepunih petnaest godina, jedra, lepotom majci slična, ispunjavala je želje posetilaca kafane u kruševačkom mestu Bivolje. Saznavši za to već pete večeri, samo dvadesetak nepunih časova, nakon što su majci javili šta Vesna radi i da očigledno nema nameru da prestane da peva, stigla je majka i propisno je izgrdila. Saslušavši majčinu grdnju, bez reči, Vesna se spakovala i iz istih stopa krenula s njom u Beč. Pevačica se pitala da li je osim sve njene ljubavi, želje i potrebe bilo neophodno da napravi i taj (po majčinom mišljenju) prestup, taj iskorak iz okrenutosti sebi, pa da se tek onda njena majka odluči da njih dve žive zajedno. Zmijančeva je bila ljuta na majku, na njenu naprasnu odluku da je odvoji od njenih drugova i drugarica, da je odvede odande gde se njen život odvijao u njoj poznatim okvirima i gde je mogla svojim životom da vlada, a zatim je dovela u tuđinu. Beč, veliki, carski grad postaje grad Vesnine rane mladosti.
Vrativši se u tadašnju Jugoslaviju i zablistavši kao najveća zvezda muzičkog neba, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag i pesme bez kojih ne može da prođe nijedno slavlje, gradeći karijeru koja je za primer njenim koleginicama i kolegama, Vesna Zmijanac sinonim je za pevača koji je najviše uspeo u muzičkom svetu, osvojivši sve nagrade za popularnost koje su bile aktuelne u bivšoj Jugoslaviji, kasnije na srpskoj i današnjoj regionalnoj muzičkoj sceni.
Publié par Vesna Zmijanac sur mardi 1 Janvier 2013
Vesnin naredni povratak u Beč bio je jedan od najbolnijih trenutaka u njenom životu. Rak koji je metastazirao bio je uzrok majčine smrti. Zauvek su se oprostile jedanaestog januara 1993. godine. Vesna Zmijanac brišući suze i noseći majku u srcu kako je samo ona znala, uspela je tek krajem februara te iste godine da napusti Austriju sa majčinim telom u metalnom transportnom kovčegu, prethodno ubedivši krute i bezosećajne austrijske birokrate da ne želi da je ostavi njima, onima koji tada nisu umeli da shvate zašto Vesna želi da majku sahrani baš u Srbiji.
– ”Obriši suze, Zmijančeva, majka je umrla, ali ne i za tebe. Ali ne i u tebi. Pogledaj se u ogledalo, zaključila je u svojoj autobiografskoj knjizi Vesna Zmijanac, pevačica koja je vlasnik bisera u glasu, ona koja je prodala preko šest miliona nosača zvuka, šest godina uzastopno dobijala Oskar popularnosti, pobedila pet puta na Mesam-u kao pevačica godine, ona koja je održala stotine solističkih koncerata i kad se sve zbroji pevala pred nekoliko miliona ljudi, ona koja nas čini srećnima dok slušamo njene pesme i koja nas istovremeno rasplače svojim sentimentalnim stihovima, poput ovih: oprosti majko što nisam ja kćer kakvu si želela,
jer sve mi majko ide po zlu od kada on nije tu…” – potpuno iskreno rekla je Vesna.
Autor: G. Šoja
